Dobrodošli na sajt www.natasatrninic.com, koji se bavi nezakonitostima u radu zamenice javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Nataše Trninić kao i nezakonitostima drugih tužilaca i tužilaštava koja su postupala u mojim predmetima.
Najpre, da se predstavimo i prihvatimo odgovornost koja nam sleduje: za sadržaj ovog sajta i tačnost svih navoda, kao njegov vlasnik i jedini autor, zakonski sam odgovoran ja, Predrag Brajović, aktivni preduzetnik od 1999. godine. Iz te preduzetničke aktivnosti nastalo je moje preduzeće Gorčin doo, koje je 2018. godine providno i traljavo falsifikovanim dokumentima opljačkano a potom i nezakonito oterano u stečaj. Ovim se ukupna nastala šteta-pljačka u kompleksnom i dugotrajnom krivičnom delu približila jednom milionu evra.
Bivajući mahom čovek reda i institucija, odmah sam tužilaštvu podneo čitav niz krivičnih prijava, strpljivo čekajući da se one realizuju. Na moje iznenađenje, one su jedna za drugom odbacivane ili pravno “skrivane” od mene, u očiglednom nastojenju tužilaštva da me spreči da zakonski delujem. U tom trenu pomislio sam da sve treba učiniti javnim, i tako se radila ideja za ovaj sajt.
Kada je u februaru 2021. pokrenut, još do kraja nisam bio sagledao širinu korupcije u srpskom tužilaštvu. Ona mi je, protokom vremena, postajala sve očiglednija, a njene razmere fantastične. Tužioci koji su postupali u mojim predmetima donoslili su besmislene odluke i rešenja, nudući za njih od razuma lišene razloge. Čak i oni retki tužioci, koji bi pomislili da treba da zakonito rade na mojim predmetima, brzo bi od toga odustajali i uklapali se u tužilaštvu raširenu zapovest: odbaciti sve krivične prijave koje Predrag Brajović podnosi.
To je prva učinila Nataša Trninić, ambiciozna tužiteljka u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. (Njenoj ambiciji je delom udovoljeno: unapređena je u tužiteljku u Tužilaštvu za organizovani kriminal.) Najveću podršku u svom delovanju imala je od svoje starešine tužiteljke Nataše Krivokapić. Ona je u javnosti poznata po slučajevima Cvijan, Krušik, Savamala i drugim. Za njima su sledile i druge tužiteljke i tužioci, koje je sve spajala jedna te ista nit: njihova imena povezivana su sa različitim u javnost dospelim aferama, gde ih sumnjiče da su nezakonito postupali.
Kako bi neke stvari ostale zabeležene, podneo sam krivične prijave protiv Nataše Trninić i Nataše Krivokapić, optužujući ih za nezakonito postupanje. Takvo postupanje je, po zakonu, podložno krivičnom gonjenju, a dokazi za to su neporecivi, jer su dokazi sami spisi predmeta i u njima zabeležena ogrešenja o osnovne norme Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku. Za te prekršene norme drugi pojedinci su već osuđivani i dobijali su zatvorske kazne. Naravno, te su krivične prijave odbačene, kao što će biti i druge, ne treba imati sumnje. Lanci korupcije u srpskom tužilaštvu drže zarobljenim čitavu instituciju, i pad-hapšenje jednog tužioca možda bi ga i oslobodilo, jer bi za njim mogli pasti i drugi.
Da se vratimo, onda, na početak: otkud ime ovom sajtu? Sada je već jasnije: piramidalna struktura korupcije u srpskom tužilaštvu počiva na Nataši Trninić i drugim Natašama, i bez njih nije moguća. Nataša Trninić je generičko, slučajno ime, kao imena Željke Nikolaidis ili Smiljke Stojanović. Sve koruptivne tužiteljke nastoje da se skriju iza institucije, da budu obezličene, da bi moglo da se kaže da je tužilaštvo donelo takvu i takvu odluku, jer su na taj način zaštićene od lične i krivične odgovornosti.
Moja želja je, da ovim sajtom, ipak malo tu ličnu odgovornost vratim tamo gde joj je mesto: njima lično.
Beograd, april 2023.
КAКO JE OPLJAČKANO 600.000€?
U mom preduzeću Gorčin doo počinjena je pronevera. Vrednost proneveri je preko 600.000 eura. Evo kako izgleda suština pronevere i njeno objašnjenje:
Preduzeće Modena je iskoristilo poverenje i ukradene blanko potpisane memorandume Gorčina i simulovalo Ugovor o žigu i sačinilo Ugovor o uslugama, kao da su to stvarno zaključeni ugovori, po kojima je nastao dug Gorčina prema Modeni. Isto na osnovu blanko potpisanih ukradenih memoranduma Modena je sačinila i Poravnjanje, a potom i Fakturu i Zapisnik. Tim trima spomenutim dokumentima Modena je svu dostupnu imovinu-opremu za espreso Gorčina pravno prebacila na sebe, a povrh toga stvorila i dodatno novčano zaduženje Gorčina. To zaduženje naplaćeno je takođe ukradenim i aktiviranim blanko potpisanim menicama preduzeća Gorčin, kojima je u blokadu doveden račun Gorčina.
NEPOSTOJEĆE PREDUZEĆE SKLAPA UGOVOR O NEPOSTOJEĆEM ŽIGU
Dokazni materijal iz krivične prijave protiv počinitelja pronevere Milana Sekulića i Marka Dobrilovića kaže da njihovo preduzeće Modena i ne postoji na datum potpisivanja navodnog Ugovora o žigu a ne postoji ni predmet tog ugovora, robni žig Korto Cafe and More. Preduzeće Modena registrovana je pet meseci kasnije nakon navodnog datuma potpisivanja Ugovora o žigu a sam žig devet meseci kasnije. To znači da su i ti daljni ugovori i sva druga dokumenta zasnovana na Ugovoru o žigu neporecivo lažna dokumenta. Takođe, javno dostupni bilansi preduzeća Modena na sajtu Agencije za privredne registre neporecivo govore da se ti navodni ugovori nisu izvršavali jer se njihovo izvršavanje ne vide u bilansima tog preduzeće. Da bi se ovo uvidelo, potrebno je elementarno znanje iščitavanja ekonomskih javnih registara, što je postupak kojim se uči svaki tužilac koji obrađuje krivične prijave u vezi sa privredom a uz to, u okviru Višeg javnog tužilaštva, postoji stalno angažovani stručnjak za ekonomsku forenziku. Napokon, i golim okom je vidljivo da je tekst dokumenta odštampan preko ukradenih blanko pečata i potpisa
Originalna dokumenta iz krivične prijave sa detaljnijim objašnjenjem krivičnog dela nalaze se na linku OBJAŠNJENJE PRONEVERE U PREDUZEĆU GORČIN DOO SA DOKAZIMA PRONEVERE I KRIVIČNOG DELA. Dokazi krivice ovde su, osim pomenutih, i presretnuti mejlovi proneveritelja, prvobitni iskazi svedoka, veštačenja knjigovodstvenog programa itd. što je temeljno i policijski savesno zabeleženo u dokaznom materijalu i krivičnoj prijavi koji je sačinila policija a koja se takođe nalazi na linku i među priloženom dokumentima. (Uzgred budi rečeno, policajci koji su izuztno profesionalno radili na ovom predmetu ni danas ne mogu da poveruju da je Nataša Trninić odustala od krivičnog gonjenja proneveritelja.)
TUŽILAČKE ZATVORENE OČI
Pa kako je onda moguće da zamenica javnog tužioca Nataša Trninić donese rešenje kojim se odbacuje krivična prijava u vezi sa proneverom protiv preduzeća Modena espresso i onih koji njim upravljaju i počinili su proneveru, a to su Marko Dobrilović i Milan Sekulić?
Odgovor je jednostavan: tako nešto je moguće samo ako se svesno postupa krajnje nezakonito, zatvarajuči oči pred očiglednim činjenicama i dokazima pronevere, protivpravno i po zakonu kažnjivo delujući u korist osumnjičenih. Ovde se tužilac ukazuje kao počinilac krivičnih dela, a ne kao onaj koji štiti društvo od njih.
Predrag Brajović podneo je krivičnu prijavu protiv zamenice Nataša Trninić, jer krivični zakonik uređuje da službeno lice koje nezakonito postupa treba da odgovara po članu 361 Krivičnog zakonika republike Srbije.
Osim što je zatvarala oči pred očiglednim dokazima pronevere iz krivičnog dela, Nataša Trninić je i onemogućavala Predraga Brajovića kao podnosioca prijave da i sam izvede neke od dokaznih radnji, na šta po zakonu ima pravo. Zato je u četiri obraćanja Predrag Brajović pismeno od nje tražio da se omogući uvid u originalna dokumenta iz prijave, kako bi tom prilikom prisutni grafolog, ukoliko je to moguće, uradio grafološku analizu i utvrdio ili osporio autentičnost dokumenata sa potpisima. Nataša Trninić se u sva četiri navrata odlučila da se ogluši na upite Predraga Brajovića, iako je po zakonu bila obavezna da mu omogući uvid u dokumenta iz krivične prijave.
Na taj način Nataša Trninić nije samo pasivno učestvovala u nezakonitostima, već i aktivno sprečavala oštećenog da samostalno izvodi dokaze.
Koji su motivi Nataše Trninić za ovakva postupanja?
To znaju ona i njen direktno nadređeni tužilac Nataša Krivokapić.
***
Za sada toliko. U sledećim objavama još šire ćemo pokazati kako se nezakonitosti u tužilaštvu, kada zatreba, održavaju i uzajamno brane među tužiocima: jedan tužilac, iz ovih ili onih razloga, brani onog drugog tužioca koji nezakonito postupa. Predmet ovih odbrana, u našem slučaju, biće Nataša Trninić. Naravno, treba imati na umu da se sve ovo najpre odvija u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje vodi javni tužilac Nataša Кrivokapić i koja je sa svime upoznata.
Javnosti nije bliska činjenica da se u organizaciji tužilaštva sprovodi vojnički slepa subordinacija, što znači da niži tužilac postupa po nalogu tužioca njemu višeg ranga, ne dovodeći u pitanje njegove odluke. Ipak, u zakonu postoji neznatna mogućnost da se niži tužilac usprotivi nalozima sebi pretpostavljenog tužioca ukoliko smatra da su ti nalozi nezakoniti i nepravilni, žaleći se sledećem višem tužiocu, ali, koliko je nama poznato, nikada niko od tužilaca nije ni pokušao da se pozove na to mogućnost u zakonu, budući da to tužioca koji uloži takvu vrstu prigovora stavlja u neprijatan položaj i na daljnu milost njemu direktno nadređenog. Dakle, svakim suprotstavljanjem svom nadređenom postupajući tužilac doveden je u bezizlaznu situaciju. Zato samostalnih postupanja tužilaca i nema. Takođe javnost nije upoznata sa činjenicom da se nalozi višeg tužioca nižem tužiocu ne moraju pismeno voditi, ne postoji pismena evidencija usmenih naloga, i to je ono što se naširoko zloupotrebljava.
I u ovakvom tužilaštvu ima odgovornih i poštenih tužilaca i tužilačkih službenika. Ja sam imao sreće da neke od njih upoznam.
Materijal sa ovog sajta može se nesmetano dalje koristiti uz obavezu napomenu da je preuzete sa sajta www.natasatrninic.com
© Predrag Brajović